Na autobuskoj stanici u Sarajevu sam prije nekoliko godina susreo jednu stariju ženu. Lice joj je blistalo kao Mjesec.
Kaže, sva razdragana: ‘Sine, ja sam jutros sa umre došla. Iz Sanskoga sam Mosta. Zovem se Zehida Jakupović (ako sam dobro upamtio).
Ćerka me spremila na umru, a sad čekam autobus kući’. Ispričali smo se, i na kraju poselamili.
Ušao sam u svoj autobus i sjeo. Utom ta nane dolazi do autobusa i pita vozača za mene. U rukama je držala tespih.
Pruži mi ga i reče: ‘Ovo je iz Mekke, od maslinovog drveta. Da imaš bar nešto od mene. Allahmanet.’
To je ovaj tespih sa slike…
Nedim Botić
KOMENTARI