Zbog ubrzanog načina života mobilni telefon nam neretko bude najbolji prijatelj. Što i ne čudi s obzirom na to da smo navikli da smo dostupni u svakom trenutku, a isto očekujemo i od naše okoline. Međutim, postoji li drugi način?
Priča australijske novinarke koju je ispričala za News.com svedoči kako, trčeći za vremenom, polako zaboravljamo da živimo. Priču prenosimo u celosti.
Kako je sve počelo
“Nikako nije bio dobar dan. Moj maleni sinčić bio je džangrizav celo popodne zbog bola koji ga je mučio jer su mu rasli zubi, a onda je nevolja prešla na moj telefon” započinje priču majka koja je priču o gubitku svog mobilnog telefona rešila da podeli sa svetom.
Moj neprocenjivi telefon, prepun važnih kontakata i fotografija moje bebe, potonuo je u toalet. Gledala sam u WC šolju u strahu, a potom zatvorila oči i posegnula za mobitelom. Dok je moj mališan pojačavao zvuk na svom “urlo-metru”, trčala sam prema kuhinji te izbezumljena tražila tanjir i malo pirinča.
Osam konzervi paradajza, jedanaest teglica lovorovog sirupa, četiri otvorene kesice šećera za glazure, ali ne i pirinča. Nije bilo pirinča da mi pomogne u pružanju zahvata prve pomoći na mom mokrom telefonu, bio je osuđen na propast.
Ne bih preterivala kada bi rekla da sam bila izbezumljena. Ne, nije se radilo o Nokiji iz 1990, bio je to najnoviji smartfon iz 2015. godine koji je sadržavao blago skupljano celog mog digitalnog života. Da se dramatično izrazim, ceo je moj život potonuo u WC šolju.
Bez telefona više od nedelju dana
Suprug i ja smo novinari, oboje gajimo neverovatnu vezu prema našim telefonima. U kući čak ni nemamo fiksni telefon, već samo mobilne. Tako sam se u trenutku našla na nepoznatom mestu – mestu bez mobilnih telefona. Što ako neko pokušava da me nazove, da mi pošalje mejl ili sms? Misliće da sam nepristojna i neprofesionalna jer se ne javljam. Hvatala me panika. Ko može bez telefona više od sat-dva ovih dana? Očigledno samo roditelji na porodiljskom kojima ispadne u toalet. Na kraju sam bez telefona bila nešto više od nedelju dana.
Tih dana sam nekim slučajevima pravila dramu i haos, ali najzanimljivije od svega je što sam u većini tog mog ‘detoksikacionog perioda’ zapravo uživala. Život je postao lakši, jednostavniji, nekako više slobodan.
Digitalna detoksikacija postao je vrlo unosan posao ovih dana, ukoliko u Gugl pretragu upišete ovaj pojam videćete o čemu govorim. Postoji veliki broj kompanija koje nude pomoć kako bi se ljudi bar na trenutak odvojili od svojih mobilnih telefona.
Jesam li zavisna?
Otvorila sam jedu takvu stranicu i pročitala njihov upitnik. Posežete li za telefonom u svakom trenutku svog slobodnog vremena? Da, kriva sam. Prekinete li razgovor ili naprosto izgubite vreme na nebitan internetski sadržaj? Vrlo moguće. Spavate li, jedete i koristite toalet uz svoj telefon? Da, da i očgledno da.
Za savet sam se obratila dobroj prijateljici koja veruje u te detoksikacione gluposti. Npr. sledeće nedelje počinje sa čišćenjem organizma. Nema šećera, alkohola, bla, bla, bla, no to čišćenje će kombinovati sa ‘čišćenjem od tehnologija’. Nema Instagrama, Tindera, nema serija prije spavanja. Probala sam i ja.
Umesto da proveravam na Fejsbuk profil svake tri sekunde dok dojim dete u tri sata ujutro, sada mirno sedim u mraku. Divim se njegovim mekanim i debelim obraščićima i malenim ručicama koje se odmaraju na mojim prsima ili igraju mojojm kosom, a za ponovno uronjavanje u san potrebno mi je svega nekoliko munuta.
Bez mogućnosti guglanja odgovora na svako pitanje koje mi padne na pamet, moji su se instinkti pojačali. Pokušavam odgonetnuti odgovor, baš kao pre 2007. godine. U razgovoru s ljudima imam više tema, tema koje me zaista interesuju. Pre bi proveravala društvene mreže iz nepoznatog razloga te letimično čitala šta ima novo dok bi čekala da dobijem kafu. Sada gledam u svet, tražim prilike za razgovor, gledam ‘paradu koja prolazi’, kako bi moja majka rekla za svet.
Nova ‘JA’
Bez pojma o vremenu i bez mobilnog telefona vreme prestaje biti opterećenje, baš kao na godišnjem odmoru, samo sa manje palmi. Više ne gledam ni na sat, već živim u trenutku. Manje sam opterećena, čitam knjige i kada gledam televiziju to radim bez dodadnih distrakcija poput proveravanja novosti na društvenim mrežama, čitanja mejlova, guglovanja recepata za dečju hranu ili pregledavanja vremenske prognoze za sledeći dan.
No na kraju, ova dimenzija mene bez telefona, koliko god super izgledala, nije održiva. Naročito za mene čiji je posao komunikacija. No, od sada ću se truditi što češće spustiti telefon i živeti život. Naravno, izbegavaću odlazak u toalet s mobitelom.
Moja nesreća s mobilnim telefonom naučila me jako važnom životnu lekciju. I nisam morala platiti nikakav kurs, niti terapiju kako bi to shvatila. Tako i vi, možete birati između odlaska na skupocene časove odvikavanja uz pomoć joge, oslikavanja lica i slikanja po platnu ili jednostavno vaš mobilni telefon baciti u WC šolju.
KOMENTARI