Porodica Agima Osmanija je sa Kosova izbjegla u Rožaje prije 13 godina i čini je 15 članova – dvanaestoro djece, Agim i njegove dvije žene. Starija supruga Fljuri (38) rodila mu je osmoro, a mlađa Mirjana (36) četvoro djece. Njih dvije se veoma dobro slažu
Petnaestoro Osmanija živi u trošnoj baraci koju čine dvije prostorije. Fljuri tvrdi da ona više neće rađati, ali Mirjana nije sigurna.
– Zbog sukoba na Kosovu smo pre 13 godina pobegli u Rožaje, gde i danas živimo. Iako u lošim uslovima, drugog izbora nemamo. O povratku u Peć nema ni govora, tamo bi nam i životi bili ugroženi. Ovde bar imamo mir i slobodu, a hleba će biti. Još nemamo državljanstvo, ali snalazimo se nekako, jer tamo više nije bilo života za nas – kaže Agim Osmani, glava petnaestočlane porodice.
Žive od socijalne pomoći
Osmanijevi žive od socijale i dječjeg dodatka koji iznose oko 350 evra. Kiriju plaćaju 50 evra i isto toliko struju. Ostali novac, oko 250 evra, troše za hranu za njih petnaestoro. Samo jedan devetogodišnji dječak ide u školu. Ostala djeca ne, jer nemaju mogućnosti.
Fljuri kaže da je oboljela zbog nemaštine i teškog života.
– Postala sam i nervozna. Svu preostalu snagu sam posvetila kući i deci, kako mojoj, tako i Mirjaninoj – kaže Fljuri.
Agim Osmani priča da je Mirjana u zajedničkom domaćinstvu već 13 godina. Fljuri dodaje da je vrijeme učinilo da postanu najbolje prijateljice.
– Nisam ljubomorna. U početku sam bila i ljubomorna i nesrećna, ali je to sada prošlo. Nisam imala gde da odem, a onda sam se sabrala i shvatila da je bolje da ostanem tu nego na ulici. Nema potrebe vraćati se u prošlost. Možda je Bog za nas upravo takvu sudbinu odabrao. Nema nazad – kaže je Fljuri.
Što se muža tiče, Fljuri kaže da ga je posljednjih godina prepustila Mirjani.
– Poklonio mi je najveće bogatstvo, osmoro dece. Šta će mi više. Sada više volim Mirjanu nego njega. Na prvi pogled mi se Mirjana učinila premlada, što me nerviralo, ali posle, kada smo počele da živimo zajedno i preživljavamo sve životne probleme, prihvatila sam je kao sestru. Jako mi je žao što se muči, kao i svi mi. Posebno je teško sa bolesnom devojčicom, nadamo se da će ozdraviti – kaže Fljuri.
Mirjana je u početku mislila da nikada neće moći da živi sa Fljuri, ali je s vremenom, kaže, shvatila da joj je život to nametnuo i da se ne može drugačije.
– Kada sam se udala za Agima znala sam da ima drugu ženu. Plašila sam se kako ću biti prihvaćena. Međutim, sve je proteklo i bolje nego što sam očekivala. Nas dve smo se lepo srodile. Ponekad čovek ni ne sanja na šta bi sve mogao da se navikne – kaže Mirjana
Mirjanina sedmogodišnja djevojčica ima smetnje u razvoju, dok su ostala djeca zdrava.
– Ne može ni da priča ni da hoda. Uspeli smo preko televizije da se izborimo da konzilijum zaseda i pošalje nas u Luksemburg na lečenje. Verujem da curica tamo može bar da prohoda, samo nam treba sredstava za to – kaže Mirjana.
U iznajmljenom stanu Osmanija ima pet kreveta, televizor i mali plakar za dječiju garderobu koju donesu komšije. Na podu su ostarjeli tepisi, a papir umjesto zavjesa služi kao izolacija. Na šporetu pet ogromnih lonaca sa vodom koju donose sa obližnjeg izvora. Obložili su kuću papirom kako bi im bilo toplije.
KOMENTARI