Celulit muči većinu žena, ali se one uglavnom brinu zbog toga što on narušava njihov estetski izgled. Mađutim da li je celulit pokazatelj nekog zdravstvenog problema?
Celulit, koji uglavnom napada žene, se stvara na regijama oko nogu, zadnjice, stomaka, bokova i uglavnom se pojavljuje nakon puberteta. Iako ga neki mješaju sa strijama, postoji velika razlika.
Celulit je posledica hormonskih promjena, do kojih uglavnom dolazi u periodu oko puberteta i često se pogrešno misli da on pogađa samo gojazne ljude. To nije tačno jer celulit imaju i osobe normalne težine, pa čak i one mršave. Stručnjaci se slažu da je celulit usko povezan sa estrogenom, ženskim hormonom, zbog čega ga uglavnom imaju žene.
Jedno od objašnjena zašto se on pojavljuje na butinama žena, a ne muškaraca je razlika u tjelesnoj strukturi. Žensko tkivo nije fleksibilno poput muškog, i kad se žene goje, masnoća izbija na površinu kože, što joj daje izgled narandžine kore. Sa druge strane muškarci imaju manje masnoća na nogama i njihova koža je deblja i uspješno sakriva ono što se nalazi ispod nje.
O celulitu se malo zna i najčešće njegova pojava zavisi od metabolizma svake osobe ponaosob i načinom na koji se tijelo bori sa masnoćom.
Neko je uglavnom predodređen da dobije celulit a to umnogome zavisi od pola, rase i celularne strukture “hormona receptora”.
Iako celulit nemaju samo gojazne osobe, hrana koju unosite u organizam umnogome doprinosi njegovom nastanku. Slane namirnice, one sa mnogo masnoće i ugljenih hidrata stavljaju vas pod rizik od dobijanja narandžine kore.
Određujući faktor je i životni stil osobe i on doprinosu stvaranju celulita ali i opštem zdravlju čovjeka. Ljudi koji vode sedeći način života, a pritom se nezdravo hrane će pre dobiti celulit od onih koji redovno vežbaju i vode računa o tome šta jedu. Pokazalo se da i veliki stres i anksioznost takođe utiču na njegovu pojavu, a to se dešava zbog povećanog lučenja hormona kateholamina, koji povećava rizik od stvaranja celulita, i to u visokom procentu.
Koji su “tretmani” protiv celulita?
Niko ne voli da vidi na sebi zbrčkanu, rupičastu kožu i zato postoji mnogo tretmana koji navodno otklanjaju celulit. Evo nekih od njih:
Metilksantini: Metilksantini su grupa hemikalija koja uključuje aminofilin, kofein i teofilin. Ove hemikalije se nalaze u mnogim kremama protiv celulita zbog njihove sposobnosti da razbijaju masne naslage. Međutim kreme za kožu ne mogu da dopreme potrebnu koncentraciju ovih hemikalija za taj period vremena da bi došlo do značajnijeg poboljšanja. Iako rezultati nekih studija pokazuju smanjenje celulita uz pomoć ovakvih krema, one zaista ne mogu značajnije da pomognu.
Masaže: Nekoliko mašina se koristi za masažu dijelova na kojima nastaje celulit. Ove mašine koriste rotirajuće cilindre koji skupljaju kožu i masiraju je. Jedan od takvih tretmana je i endermologija, koja je razvijena u Francuskoj i koristi se već nekih dvadesetak godina. Napada celulit djelujući preko potkožnog vezivnog tkiva, pa dolazi do povećanja cirkulacije tj. prokrvljenosti i izbacivanja otrova, te podstiče međućelijsku razmenu materija. Istovremeno se aktivira i “vezivni gel” čime se koži navodno vraća njena čvrstina i ljepota. Tretmani su skupi i taju oko 45 minuta, a potrebno je uraditi između 10 i 12 tretmana. Iako dolazi do trenutnog smanjenja celulita, čini se da ova tehnika više preraspodeljuje masnoću nego što se rešava celulita. Treba redovno odlaziti na ovakve tretmane inače se celulit sigurno vraća.
Laserska ili svetlosna terapija: ovo su skupi tretmani koji privremeno smanjuju celulit. Za održavanje postignutog efekta neophodno je redovno ponavljanje tretmana. Svetlosna terpija podrazumeva kombinovanje usisavanje ili masažu sa svetlosnom terapijom i rezultat je trentno smanjivanje celulita. TriActive je tretman koji kombinuje laserski tretman sa usisavanjem i manipulacijom kože, dok Vela Smooth kombinuje lasersku terapiju sa masažom. Svi ovi pristupi zahtevaju višestruka ponavljanja.
Mezoterapija: Mezoterapija je kontraverzni tretman za celulit koji uključuje ubrizgavanje ljekova ili drugih supstanci direktno u oboljelo tkivo. Bilje i vitamini često ulaze u sastav koktela koji se ubrizgavaju u kožu. Daje se više injekcija (obično 10 ili više) tokom više tretmana. Većina stručnjaka smatra da učinkovitost ovog tretmana nije dokazana i da je on rizičan.
Kolageneza: Kolagenaza je enzim u tijelu koji razbija kolagen, deo vezivnog tkiva (tkivo koje vezuje naše ćelije). Mala studija sa 10 žena sa celulitom sprovedena u 2006. je pokazala da injekcije ovog enzima mogu biti korisne u borbi protiv celulita. Dugoročni efekti ovih injekcija su i dalje nepoznati, i još uvijek se ne zna obim i trajanje poboljšanja, ako ih uopšte ima. Tretman se smatra eksperimentalnim i još uvek nije dostupan na tržištu.
Dijete: Neki stručnjaci preporučuju specijalne anticelulit dijete. Argumenti za ove dijete su da određene namirnice smanjuju upale i poboljšavaju cirkulaciju u pogođenim područjima i tako smanjuju celulit. Međutim, nijedna studija objavljena u medicinskoj literaturi ne podržava ove tvrdnje. Zdrava ishrana može smanjiti zadržavanje tečnosti i poboljšati opšte zdravlje i izgled kože, ali specifične dijete dizajnirane za borbu protiv celulita su nepotrebne.
KOMENTARI