Mržnja

Sjećam se moje mladalačke generacije. Od 70 – 80 godina prošlog vijeka. Slušali smo punkere, a rok je imao doslovno nacionalnu dimenziju. Sevdah je u narodnoj muzici prevladavao, a folka nije ni u tragovima bilo.

Za razliku od zapadnjačke muzike koja je prevladavala (The Bee Gees, Abba, Pink Floyd, Deep Purple), u književnosti je još uvijek prevladavala socijalističko – revolucionarna literatura. Glazbeno smo već bili na zapadu a literarno na istoku… Nijemci su nam bili tobože zakleti „neprijatelji“, zvali smo ih „Švabe“, a zapravo su nam i tada bili prijatelji…

Puštali smo kose, neki su nosili naušnice, tetovaže, a imati Leviske „501“ bio je dokaz avangardnog stajlinga. Uglavnom, uz hlače imati jaknu – Levis bila je privilegija bogatih.

Svi smo upražnjavali neki sport. Nogomet najmasovniji. Sjećam se lopte s kojom smo igrali na Hahovu (brdo između Bojančića, Demiševaca i Husimovaca). Pa kad lopta niz brdo ode po pola sata smo je u okolnim gajevima tražili.Sjećam se jedne jedine lopte s kojom smo igrali nekoliko sezona. Barem smo je desetak puta krpili. Izvadi se dušica, ubaci bajlak (zakrpa), pa udri dalje. Veći nas je dio igrao bosih nogu. Bilo je guranja, udaranja po nogama, svađe, ali mržnje bilo nije.

Pročitajte više na

Mržnja