Humanost za divljenje
Zatvaranje svih ugostiteljskih lokala za mnoge je značilo gubitak posla, a ova mjera je vlasnicima donela ozbiljne brige, koje neće nestati ni kad skinu katance sa vrata svojih lokala.
Naša sagovornica Sebiha Zečić, vlasnica bečkog restorana „Marengo“, nije dozvolila da je nakon prvog šoka oduzme panika, nego je zasukala rukave i krenula u akciju.
„Kad su saopštene mjere koje se tiču ugostiteljstva, nije mi bilo lako. Bilo mi je jasno da se restoran zatvara na neodređeno vrijeme, što me je dovelo u nezavidnu poziciju.
Naglašavam da smo mi porodični restoran i ja svoje zaposlene doživljavam kao proširenu porodicu, pa zato nikome od njih nisam mogla dati otkaz jer među njima ima samohranih majki i mladih roditelja, a svi zavise od te plate. Zato smo u nekoliko narednih dana organizirali kućnu dostavu, što nismo nikad ranije radili i to solidno funkcionira.
Pored ovoga, ja sam odlučila da pomognem starim i nemoćnim ljudima, koji žive u blizini našeg restorana u 12. Bezirku. Mnogi od njih su bili vidno uznemireni, nisu se odmah snašli u novim okolnostima, nisu nabavili dovoljno namirnica, a rečeno je da ne treba da izlaze iz svojih domova.
Kako smo mi u restoranu imali velike zalihe namirnica, oglasili smo na socijalnim mrežama svoju namjeru i već nakon par dana su se javili prvi ljudi iz našeg komšiluka.
Počeli smo im na kućne adrese isporučivati ručak, naravno besplatno, a spisak se širio. Nemam riječi kojima bih opisala njihovu zahvalnost i radost kad im neko od nas dođe na vrata jer je puno onih čija djeca ne žive u Beču.
Dnevno isporučimo 25 do 35 obroka, a ako bi ih bilo i više, ne bih to odbila“.
Cijeli članak pročitajte OVDJE
KOMENTARI