Brojim danas nešto kod kase.
Iza leđa mi srednjovječni par šuška i smije se. Simpatični mi bijahu pa obratih pažnju na njih.
On pita: ”Koji da uzmem?”
Ona kaže: ”Pa svejedno mi je, koji ti odgovara?”
On se smije: ”Pa ne znam, da probam ovaj, tanji je?”
Ona: ”Ama hajde, uzmi koji hoćeš, tebi puca“
“Uzet ću tanki ovaj, neka imamo. Onaj zadnji mi spadao.”
Pogledam ih i zacrvenim se. Stoje na odjelu sa prezervativima. Nelagoda me neka snašla. Eto ih na kasu. Sa strepnjom čekam i pripremam normalnu facu.
On mi se približava prvi i kaže: ”Molim vas, treba mi vaša stručna pomoć.”
“Svakako.”
Drhtavim nogama idem da se suočim sa problemom. Na mjestu zločina stajaše njih dvoje onako stariji, slatki i nasmijani. Uperivši prst prema hansaplastu olakša mi sve moje muke.
Puca mu, ba, prst, pa svaki mu spada, hansaplast. I bla, bla, bla…nađosmo. Ja onako rahat počeh se i šaliti.
Rekoh: ”Mažite to nečim.”
Kaže; ”Mažem kremom za oči, pomaže mi.”
Rekoh: ”Narast će vam oči.”
Kaže: ”Ih, da šta drugo hoće.”
Rekoh sebi: ”Lejla, umukni idiote!”
Volim svoj posao,pun iznenađenja.
KOMENTARI