Sasvim je u redu to što je zdrava ishrana sve popularnija i što joj se sve više okrećemo. Zdravlje dolazi iznutra, pa ukoliko sami ne pazimo šta jedemo, nema nam pomoći
Sasvim je u redu to što je zdrava ishrana sve popularnija i što joj se sve više okrećemo. Zdravlje dolazi iznutra, pa ukoliko sami ne pazimo šta jedemo, nema nam pomoći.
Era interneta i društvenih mreža nam je mnogo pomogla u spoznaji sjajnih načina da živimo što zdravije, kao na primer kod pronalaženja odličnih recepata za spremanje zdrave hrane. Ipak, u nekim stvarima se preteruje, a mi smo tu da vam ukažemo na to kojih sedam popularnih zakona zdrave ishrane su zapravo čista glupost.
1. Zdrave namirnice možete jesti u neograničenim količinama
Ne treba preterivati u mnogim stvarima, pa tako ni u konzumiranju zdrave hrane. Sigurno smo mnogo opušteniji kada gricnemo crnu čokoladu sa mnogo kakaoa nego mlečnu, ali daleko od toga da je moramo pojesti celu. Takođe, avokado je svakako veoma zdrav, ali u sebi ima toliko kalorija da ćete sigurno nabaciti koji kilogram viška ukoliko ga budete jeli u prevelikim količinama.
2. Hrana za vegetarijance i vegane je zdravija
Daleko od toga da vegetarijanci i vegani ne konzumiraju zdravu hranu. Čak iako se ne biste odrekli mesa, u njihovim kuvarima možete pronaći sjajne i ukusne recepte. Ipak, to što volite meso uopšte nije loša stvar. Ono u sebi sadrži vitamine B grupe koji su važni sa formiranje tkiva, proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i za nervni sistem. Zatim, u mesu ima gvožđa, koje pomaže pri proizvodnji hemoglobina, magnezijuma koji je odličan za formiranje kostiju i oslobađanje energije iz mišića i cinka koji pomaže da imuni sistem pravilno funkcioniše. Osim toga, proteini koji se nalaze u mesu sjajni su za mišiće, kožu, krv, hormone, kosti i hrskavicu. Kada kupujete meso, trudite se da bude od prodavca kojem verujete.
3. Gluten je štetan
Svi koji nisu intolernatni na gluten nemaju mnogo razloga da ga ne konzumiraju. Bezglutenska ishrana je veoma popularna danas, ali nimalo nije jeftina. Na primer, bezglutensko brašno je skoro dvadeset puta skuplje od pšeničnog. Ipak, ako zanemarimo novac, a teško ga je danas zanemariti, važno je znati i da gluten uopšte nije štetan. Štaviše, bezglutenska hrana u sebi ima mnogo manje vlakana, vitamina i gvožđa nego redovna. Istina je da ćete se, na primer, konzumiranjem bezglutenskog hleba osećati manje naduto nego kada jedete redovan, ali daleko od toga da ćete u suprotnom naštetiti zdravlju.
4. Najbolja hrana je sirova
Istina je da mnogo namirnica, a posebno kada je reč o povrću, pri kuvanju ili pečenju gubi svoju hranljivu vrednost. Ipak, da li ste znali da neki antioksidansi, kao što je beta karoten iz šargarepe, likopen iz paradajza i lutein iz spanaća, upravo kuvanjem postaju iskoristiviji. Šargarepa u sirovom stanju pružiće nam važan antioksidans polifenol, ali neće ni približno toliko veoma važnog antioksidansa karotena, kao što bi u kuvanom stanju.
5. Voće i povrće mora biti sveže
Svakako je ukusnije pojesti svežu voćku nego sušenu ili konzerviranu. Takođe, svi pre volimo da kupimo sveže povrće na pijaci nego smrznuto u prodavnici. Treba da znate da suvo, smrznuto ili konzervirano voće i povrće nije ništa lošije od svežeg. Čak, smrznuto voće i povrće ima mnogo više vitamina od određenog svežeg jer je zamrznuto odmah nakon branja, dok se sveže prevozi i po nekoliko dana.
6. Mala grešna zadovoljstva automatski znače nove kilograme
Posebno oni koji su na dijeti ukoliko pokleknu i pojedu, na primer, jedan slatkiš misle kako im se odmah sve “zalepilo”. Ovo naravno nije tačno. Zapravo, da biste dobili samo pola kilograma potrebno je da pojedete čak oko 3500 kalorija. To imajte na umu kada pojedete kolač ili čokoladnu bananicu i slobodno uživajte u njima!
7. Namirnice sa natpisom “light” su bolji izbor
Sigurno u prodavnicama često nailazite na voćne jogurte, margarine i majoneze sa oznakom “light” . Ove verzije vam obećavaju da se nećete dodatno ugojiti ukoliko ih konzumirate. Istina je da imaju manje masti i da odgovaraju osobama sa povišenim holesterolom, ali da li znate da imaju više veštačkih zaslađivača i aditiva nego redovne namirnice? Na primer, ako znamo da su upravo mlečne masti najvažniji nutrijenti u mleku, zašto bismo pili ono gde ih ima veoma malo?
* Vodite računa o onome što jedete i hranite se što zdravije, ali ne dozvolite da vas savladaju mitovi.
izvor: mogujatoisama.rs
KOMENTARI