Ima jedna čaršija, najljepša i najdraža na svijetu, kojoj misli često lete ko’ ptice u letu.
I ne žele da se sa sanskih obala vrate, tiho jecajući govore koliko za Sanom, rodnim gradom pate.
Vratite se misli moje, još vam vrijeme nije, obećajem i vama i srcu mome, otićemo u čaršiju čim mognemo prije.
Poslušaše me misli, vratiše me u tuđinu iz čaršije moje i čvrsto im obećah, otići ćemo u čaršiju, u moj rodni grad to su najljepše želje moje.
Halil Alihodžić
KOMENTARI