instant fap

U domaćem McDonald'su možete pojesti svašta, jer to država ne kontroliše?!

U domaćem McDonald'su možete pojesti svašta, jer to država ne kontroliše?!

Ponukani događajima koji su nedavno doveli do zatvaranja McDonald'sa u Mostaru, kontaktirali smo Agenciju za sigurnost hrane BiH u pokušaju da saznamo koliko smo sigurni u ono što jedemo, koliko se često vrše testiranja te ko i kako kontroliše hranu koja se uvozi, a konkretno i domaći McDonald's… I dobismo poražavajuće odgovore..

ako u svom nazivu ima jasno značenje, Agencija za sigurnost hrane BiH ničim ne garantuje ono što joj sugeriše ime. Naime, vjerovali ili ne, to joj nije ni u opisu zadataka. Sve kontrole potpadaju pod nadležnosti entitetskih inspekcijskih organa i Distrikta Brčko, a kompletna odgovornost za ispravnost onoga što nam se servira na tržištu spada na, stručno rečeno, ‘subjekte u poslovanju’, ili u prijevodu – na savjest proizvođača i vlasnika restorana, odnosno onih koji tu ‘nekontrolisanu’ hranu nude konzumentima.

– Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine nema nadležnost za vršenje inspekcijskog nadzora nad hranom, a za navedene aktivnosti nadležni su inspekcijski organi entiteta i Brčko distrikta BiH, kratko nam odgovaraju iz državne agencije koja bi trebala nuditi kakvu-takvu garanciju da se bh. građani, ipak, ne truju.

Gužva na otvorenju prvog McDonald'sa u BiH

Na pitanje ko je odgovoran za alarmantan propust koji se dogodio u mostarskom McDonald'su, iz Agencije tvrde: “U svim slučajevima zdravstvene neispravnosti hrane, shodno važećim propisima u Bosni i Hercegovini, koji su usklađeni sa legislativom Evropske unije, odgovorni su subjekti u poslovanju sa hranom. Subjekti u poslovanju s hranom su primarno odgovorni za hranu u svim fazama koje su pod njihovom kontrolom i njihova je zakonska obaveza uvođenje sistema samokontrole zasnovanog na principima sistema analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP), kao i primjena dobre higijenske prakse”.

Ponukani događajima koji su nedavno doveli do zatvaranja  McDonald'sovog objekta u Mostaru, a koji su pokazali da je ključu u bravi kumovala upravo bakteriološki toksična hrana, što je tamošnja inspekcijska kontrola, srećom, otkrila, kontaktirali smo upravo ovu Agenciju u pokušaju da saznamo koliko smo sigurni u ono što jedemo i ko i kako vrši kontrolu prehrambenih artikala na ovdašnjim prostorima, naručito kontrolu hrane u restoranima.
I došli smo do poražavajućih saznanja…

Na pitanje ko je odgovoran za alarmantan propust koji se dogodio u Mostaru, te ko vrši kontrolu hrane koja se nabavlja iz uvoza, a servira se u stranim restoranima kao što je McDonald's i da li slične situacije možemo očekivati i u Sarajevu, dobismo tipični demagoški odgovor:

– U svim slučajevima zdravstvene neispravnosti hrane, shodno važećim propisima u Bosni i Hercegovini, koji su usklađeni sa legislativom Evropske unije, odgovorni su subjekti u poslovanju sa hranom. Subjekti u poslovanju s hranom su primarno odgovorni za hranu u svim fazama koje su pod njihovom kontrolom i njihova je zakonska obaveza uvođenje sistema samokontrole zasnovanog na principima sistema analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP), kao i primjena dobre higijenske prakse, saopštiše nam iz Agencije.

Ipak, bili smo uporni u svojm pitanjima, pa smo pokušali saznati i koliko često se vrši testiranje hrane, odnosno da li su te kontrole nasumične ili se sprovode sistemski. I opet, floskula…

– Agencija za sigurnost hrane BiH u saradnji sa laboratorijama koje vrše analize hrane, a u cilju procjene rizika porijeklom iz hrane, te davanja odgovarajućih preporuka nadležnim institucijama, prikuplja, obrađuje i analizira podatke o izvršenim laboratorijskim analizama hrane u Bosni i Hercegovini. Prema podacima koje Agenciji dostavljaju laboratorije koje vrše analize hrane, u proteklom periodu u BiH se na godišnjem nivou vrši od 120.000 – 150.000 analiza hrane, što znači da se hrana kontroliše, kažu u Agenciji uz dodatno pojašnjenje:

– Pored redovnih kontrola, u slučaju postojanja sumnje o nezadovoljavanju propisanih uslova, nadležni inspekcijski organi, shodno važećim propisima, uvijek mogu uzorkovati hranu, te hranu staviti pod službeni nadzor do dobijanja rezultata laboratorijske analize.

I na pitanje da li se, i koliko često, vrše testiranja sirupa za razmućivanje i sokova čiji izgled već pri prvom pogledi budi sve moguće sumnje, a koji se u domaćim tržnim centrima obilato prodaju,dobismo gotovo identičan odgovor:

– Kao što je već navedeno, za kontrolu zdravstvene ispravnosti i kvalitete hrane na tržištu Bosne i Hercegovine nadležni su inspekcijski organi Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko distrikta BiH. Takođe, subjekti u poslovanju s hranom su primarno odgovorni za zdravstvenu ispravnost  hrane u svim fazama koje su pod njihovom kontrolom. Ukoliko neko posjeduje pouzdane i argumentirane informacije da se na tržištu BiH nalazi zdravstveno neispravna hrana dužan je o tome odmah obavijestiti nadležne inspekcijske organe.

Dakle, dragi naši građani, imate razloga da sumnjate u sve što konzumirate ili da jednostavno vjerujete ‘subjektu’ koji je odgovoran za ono što vam servira. Pa, birajte!

KOMENTARI