Svega nekoliko dana nakon što su fabrike iz Šri Lanke koje su proizvodile Bijonsinu naširoko reklamiranu modnu kolaboraciju optužene da iskorišćavaju radnike, još jedan tekstilni gigant iz tržnih centara našao se u centru sindikalne oluje.
U istraživanju koje je objavio Asia Floor Wage Alliance, švedski maloprodavac H&M optužuje se za rutinsku eksploataciju radnika širom Indije i Kambodže. U izveštaju suobjavljeni razgovori sa 251 radnikom fabrika za snabdevanje H&M-a i navode se brojna kršenja međunarodnih propisa koji se tiču radničkih standarda. Ovo istraživanje nije nimalo prijatno štivo i gradi sumornu sliku života azijske i u najvećem broju slučajeva ženske radne snage koja šije vašu omiljenu odeću po sniženim cenama.
Ako ste tekstilna radnica u fabrici za snabdevanje H&M-a u Kambodži i Indiji, ukoliko zatrudnite zbog toga biste mogli da izgubite posao. U izveštaju se navodi da su radnice iz 11 od 12 fabrika u Kambodži prijavile da su bile svedoci ili doživele raskidanje radnog odnosa tokom trudnoće. Svih 50 radnica ispitanih u indijskih fabrikama za snabdevanje takođe su rekle istraživačima da su žene u trudnoći rutinski dobijale otkaz sa posla. U međuvremenu, seksualno zlostavljanje na radnom mestu je uobičajena pojava — samo u Kambodži, radnice iz devet od 12 fabrika prijavile su da su ga doživele na svojim radnim mestima.
U strukturalno organizovanim fabrikama gotovo je nemoguće izbeći nisku platu ili nebezbedne uslove rada. Gotovo sve fabrike u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu upošljavaju ljude preko kratkoročnih ugovora na jedan do tri meseca, što znači da svako ko se ponašao neprimereno (na primer, tražio je bolovanje, odbio da radi prekovremeno ili, ne daj Bože, jednog dana makar malo zakasnio na posao) možda neće dobiti produženje ugovora.
Oni koji pokušaju da se udruže ili osnuju sindikate da bi pregovarali za bolju platu i uslove rada doživeće da njihove napore osujete vlasnici fabrika u saradnji sa policijom, često na najbrutalnije moguće načine . U međuvremenu, niske nadnice (kambodžanski fabrički radnici dobijaju oko 140 dolara mesečno) ih primoravaju da se vežu za poslove bez budućnosti, jer na njima ne mogu da se obuče ili steknu zanat koji im je neophodan za bolje plaćene i sigurnije poslove.
H&M često ističe svoju rešenost da poboljša uslove rada u lancima snabdevanja , mada lokalni aktivisti i u Kambodži i u Indiji osporavaju njihove tvrdnje. U izjavi za VICE, portparol kompanije opisao je optužbe iznesene u izveštaju kao nešto što je rasprostranjeno u čitavoj industriji. “H&M je godinama aktivno radio na tome da pomogne ojačanje položaja tekstilnih radnika. Dugoročni proces poboljšanja tekstilne industrije nastavlja se korak po korak. Stalno prisustvo dugoročnih, odgovornih kupaca od vitalnog je značaja za budući razvoj zemalja kao što su Kambodža i Indija, a mi želimo da nastavimo da doprinosimo većim poboljšanjima na ovim tržištima.”
Uslovi za život tekstilnih radnika u Indiji. Fotografija posredstvom Asia Floor Wage Alliance
Indijska sindikalna aktivistkinja Ananja Batačardži kaže da su tvrdnje H&M o održivosti lanca snabdevanja samo prazna priča. “Kod H&M-a smo primetili da su samo prividno otvoreni za saradnju — odgovaraće na telefonske pozive i mejlove. Ali oni su zapravo veoma netransparentni. Ne žele da nam kažu u kojim fabrikama su počeli da sprovode navedene pilot projekte i nisu bili otvoreni po pitanju toga kako planiraju da radnicima uvedu nadnice dovoljne za život.”
Batačardži i kambodžanska aktivistkinja Tola Meun izrazile su i ozbiljnu zabrinutost zbog ophođenja prema trudnim tekstilnim radnicama. “To je ogroman problem u industriji u kojoj većinu radnika čine žene”, objašnjava Batačardži. “One se prisiljavaju da same odu ili dobijaju otkaze. A ako se vrate, gube prethodno stečeni položaj i povlastice.”
Meun je govorila o tekstilnim radnicama u kambodžanskim fabrikama koje se podvrgavaju ilegalnim abortusima iz straha od gubitka posla. Abortus je legalan u zemlji do 12 nedelje, ali nedostatak obrazovanja i pristupa zdravstvenoj zaštiti znači da mnoge žene ove usluge traže na crno . “Ako pogledate radnu snagu tekstilne industrije, videćete da 85 odsto nje čine žene, i to u većini slučajeva u godinama plodnosti. Gotovo sve one imaju kratkoročne ugovore i ne mogu da kažu svojim šefovima da su trudne zato što im oni onda neće obnoviti ugovore, pa zato odlaze na abortus. A kad govorimo o abortusima u Kambodži, to nisu pravi medicinski abortusi.”
Indijski tekstilni radnici u fabrici. Fotografija posredstvom Asia Floor Wage Alliance
Nemogućnost radnika da se udruže u sindikate predstavlja veliki problem. “Videli smo upotrebu paravojnih formacija protiv radnika u Indoneziji i Kambodži”, objašnjava Batačardži. “Imali smo slučajeve da radnici umiru, da su povređeni ili nepravedno uhapšeni, a brendovi su i dalje u mogućnosti da nastavljaju svoj posao i postižu svoju produkciju kad god to požele.”
Iako H&M eksplicitno ne zabranjuje sindikalno organizovanje, aktivisti kažu da je kompanija praktično onemogućila bilo kome da to uradi. Batačardži objašnjava da su žene toliko premorene od posla da često nemaju snage ili vremena da odlaze na sastanke sindikata. “Uloga H&M-a bi trebalo da bude da omogući sindikalno organizovanje, a ne samo da kaže ‘idite i osnivajte sindikate’, ali da to onda na svaki način onemogućava. Oni moraju da nam pokažu da je učlanjivanje u sindikate moguće, ako zaista poštuju slobodu udruživanja.”
Mnogi radnici ne vide izlaz iz svega toga. Kao što Meun ističe: “Kratkoročni ugovor je kao okov vezan za jedan zglob. Morate da prihvatite sve uslove koje je vaš poslodavac zacrtao; inače vam neće obnoviti ugovor. Drugi deo okova je niska nadnica. Radnici ne mogu da žive od 140 dolara mesečno, tako da moraju da rade prekovremeno.”
“A čak i ako se ne osećate dobro, ako su vam deca bolesna, morate da se naterate da radite, inače nećete moći da pokrijete svoje mesečne troškove. Jedete manje; radite brže i sve duže. A ako želite da se oslobodite svih tih okova, protestovanjem za više nadnice ili bolje uslove, samo ćete sebi zagorčati život.”
KOMENTARI