Najnoviji incidenti sa aplikacijom TikTok u Evropi, stalno ugrožavanje privatnosti korisnika i širenje govora mržnje koje je postalo svakodnevnica, konačno su ujedinili političare i aktiviste u zahtevima za većom regulacijom društvenih mreža. Ali, to ima i svoje negativne efekte.
Početkom ove godine na izuzetno popularnoj društvenoj mreži TikTok pojavio se novi “izazov” – blackout challenge, koji se sastoji u tome da “takmičari” treba što duže da zadržavaju vazduh, čak i do nesvestice (blackout – onesvestiti se). U Parizu je nekoliko tinejdžera primljeno u bolnicu sa problemima u disanju, a širom Evrope je prijavljeno na stotine slučajeva onih koji su ovaj “poduhvat” pokušali i završili u bolnici.
U Italiji je desetogodišnja devojčica preminula usled gušenja, a italijanske vlasti su odmah blokirale delove mreže TikTok-a i zatražili gašenje korisnika ispod 13 godina, što je i minimum naveden u samoj aplikaciji.
Sa druge strane, sama TikTok aplikacija nema efikasan način provere uzrasta korisnika. Zabrana za TikTok-a u Italiji će trajati do 15. februara, nakon čega će verovatno biti uvedena nova ograničenja kako za ovu, tako i za sve druge društvene mreže.
Opasnost vreba sa interneta
Blackout nije prvi “izazov” na TikToku koji je opasan – bilo je i drugih, kao što su Skull Breaker i Blue Whale izazovi. Lekari i psiholozi upozoravaju da apsolutno ne bi trebalo pokušavati ovakve izazove, a takođe ne bi trebalo dozvoliti upotrebu ovih aplikacija mlađima od 16 godina. Ipak niko (i ništa) ne sprečava mlađe korisnike da ove aplikacije instaliraju na svoje uređaje.
Marko Tomić, IT stručnjak, kaže da je veoma lako naći ove aplikacije, čak iako uređaje kontrolišu roditelji.
“Svaki Android ili iOS uređaj ima tzv. ‘parental controls’ – na nekima se zovu i ‘kids mode’, a u njima roditelji mogu da ograničene vreme korišćenja uređaja i internet pristupa, kao i koje aplikacije se mogu preuzeti i koristiti. Ipak, praktično niko od roditelja ih ne koristi, a tinejdžeri, po pravilu, na svoje uređaje stave šifre ili otključavanje otiskom prsta pa roditelji ni fizički nemaju pristup mobitelu. Još jedan izuzetno opasan trend je da mladi kreiraju naloge na društvenim mrežama pod lažnim imenom i identitetom, čak i stavljaju da su stariji nego što zaista jesu. Roditelji, ali i vaspitači i profesori moraju da više obraćaju pažnju na ovakve aktivnosti, budući da gotovo svi sada imaju smartfon ili tablet”, objašnjava Tomić.
Sanja Stanojević Ilić, specijalni psiholog, smatra da je vrlo teško zabraniti korišćenje smartfona i aplikacija jer se tinejdžeri osećaju “izostavljenima”.Reklama
“To je u psihologiji veoma poznat sindrom ‘pripadnosti grupi’. Nekada je to bila odeća ili muzika koja se sluša, dok su danas u pitanju društvene mreže. Profesori i nastavnici veoma često prijavljuju da se npr. na Facebooku prave tajne ili zaključane grupe, podeljene po školama ili čak odeljenjima. Ako im se oduzme smartfon ili tablet, mnogi reaguju burno, neki čak i odbijaju odlazak u školi bez svog pametnog uređaja. Poseban problem je i osećaj niže vrednosti – nije retko da pojedinci imaju uređaje vredne i više od 500 eura, dok drugi koriste jeftinije ili ‘nasleđene’ uređaje. U mnogim školama je zbog ovoga zabranjeno korišćenje ili čak unošenje smart uređaja, ali to bije opšte pravilo, a i mnogi roditelji se tome protive, pravdajući to željom da budu u stalnom kontaktu sa decom”, navodi Stanojević Ilić.
Vaši podaci zarađuju milijarde kompanijama
Relativno mali broj ljudi zna da gotovo sve društvene mreže u svojim uslovima korišćenja podrazumevaju da mogu prikupljati podatke o vama, vašoj porodici, poslu i aktivnostima, bez obzira da li se vi slažete sa tim, ili ako uopšte i ne koristite internet. Možda ste na nekoj porodičnoj fotografiji ili fotografiji sa kolegama na poslu. Na nekoj svadbi, proslavi, pa čak i u kafiću ili na koncertu. Na društvenim mrežama ste, hteli vi to ili ne.
Ono što mi vidimo kao zabavne video klipove, fotografije prijatelja i online vesti, Facebook, Instagram, TikTok, Snapchat, Google i ostale kompanije vide kao ogroman biznis, vredan gotovo trilion dolara. Od deset najbogatijih kompanija u svetu, čak pet su iz oblasti interneta.
Reklame, oglasi i naše navike na društvenim mrežama vrede bukvalno stotine milijarde dolara – zato samo dve kompanije, Google i Apple, vrede skoro trilion dolara na berzi. Uz sve ovo, na zapadu je kroz društvene mreže moguća i kupovina kroz tzv. affiliated links. Ispod svakog popularnog YouTube videa ćete naći i link da nešto kupite, a opet, većina tih kupovina ide preko online robnih kuća kao što je još jedan gigant, kompanija Amazon. Zato i ne čudi da je šef Amazona Jeff Bezos upravo postao najbogatiji čovek u modernoj istoriji, sa vrednošću bogatstva od preko dve stotine milijardi dolara, a u stopu ga prati šef Facebooka Mark Zuckerberg sa oko 120 milijardi.
Sve ovo nameće pitanje – treba li regulisati Internet, aplikacije i anonimnost komunikacije. Gotovo da niko ne zna tačan odgovor na ovo pitanje – ali zato postoji na stotine različitih mišljenja stručnjaka. Aktivisti za zaštitu ljudskih prava odmah navode problem cenzure, političari citiraju opasnosti od hakerskih napada i”curenja” podataka, a kompanije smatraju da će bilo kakav pokušaj regulacije dovesti do smanjenja korišćenja mreža i usluga, te posledično i do pada obrta kapitala i profita.
I u regionu se sve češće čuju pozivi na određeno regulisanje društvenih mreža.
Ministar policije Srbije Aleksandar Vulin je nedavno rekao da “je anonimnost na Internetu dovela do toga da se na mrežama pišu najveće gadosti i dok ne bude ukinuta anonimnost na Internetu to će se dešavati”. Njegova koleginica u Vladi Srbije, ministarka trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić je takođe nedavno saopštila da “je uređenje interneta jedan od neophodnih koraka koje je potrebno preduzeti radi pravilnog razvoja informacionog društva.”
Dok na Balkanu i u Evropi razmišljaju, u zemljama kao što su Rusija i Kina dileme odavno nema. U Rusiji se internet komunikacije odavno prate, a tamošnja vlast to i ne krije. Tako je osnivač “VKontakte”, najpopularnije društvene mreže u Rusiji, Pavel Durov pre nekoliko godina bio prinuđen da mrežu proda grupi investitora bliskih predsedniku Vladimiru Putinu. Kina ide još dalje, a mnogi stručnjaci smatraju da su kineski zakoni o kontroli interneta najrestriktivniji u svetu.
Anonimnosti zapravo i nema – svaki korisnik internetu pristupa kroz “digitalni identitet” koji je vezan za matični broj. U bliskoj budućnosti Kina planira uvođenje “socijalnog kredita”, neke vrste digitalnog novca, pa će građani koji poštuju odluke rukovodstva KP Kine biti nagrađivani u virtuelnom, ali i u stvarnom svetu.
Treba reći i da u Kini zapadni servisi poput Googlea, Facebooka i YouTubea ne postoje – zamenile su ih domaće aplikacije. Pristup zapadnim servisima unutar Kine korišćenjem VPN tehnologije smatra se za krivično delo i iako se do skoro takav pristup tolerisao, nakon protesta u Hong Kongu to više nije slučaj.
Sigurna digitalna budućnost?
Pre par nedelja, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen obratila se učesnicima Svetskog ekonomskog foruma pozivajući na reformu interneta i velikih tehnoloških kompanija. Ona je u obraćanju navela da “društvene mreže izjedaju naše društvo i komunikaciju među ljudima, što je naročito primetno u doba pandemije, kada sve veći broj ljudi koristi internet za posao i komunikaciju. Moramo imati veću odgovornost internet kompanija i društvenih mreža za njihove akcije i podatke korisnika”.
A da li će TikTok snositi odgovornost? Verovatno neće, jer je u pitanju kineska kompanija, sa sedištem na Kajmanskim ostrvima (iza TikToka stoji kompanija ByteDance iz Hong Konga). Gradonačelnik Palerma napisao je na Facebooku da su on i ceo grad u šoku zbog smrti devojčice, a na to je TikTok odgovorio saopštenjem u kome se navodi: “Sigurnost naše zajednice je glavni prioritet kompanije, spremni smo u svakom trenutku na saradnju sa vlastima.”
Komisija za zaštitu podataka Italije dala je rok od dve nedelje TikToku da ukine sve naloge korisnika iz Italije mlađih od trinaest godina.
IZVOR : AL JAZEERA
KOMENTARI