Jutro… nisam neki ranoranilac, al znam zasigurno da ću se itekako razbuditi čim dođem pred kapiju.
Naravno, odbor za doček je spreman, njih desetine trče, laju da zauzmu što bolju poziciju za skakanje, njuškanje, lizanje i nadmetanje ko će mi biti bliži… neprocjenjiv osjećaj ufff….
Vita je kao i obično posljednja (neću namjerno govoriti o tom, zašto je tome tako – taj mali fizički hendikep je nevidljiv u mojim očima, a u ostalom, voli se srcem, a ne nogama ….)
Kad mi se konačno približila, u njenom pogledu koji je baš tog jutra bio poseban, shvatila sam da ću taj dan imati poseban zadatak – da joj budem sredstvo za pisanje….. željela je samu sebe predstaviti svima vama koji ćete imati priliku Vitinu priču pročitati…. Pa da krenemo:
“Ime Vita sam dobila po svemu onome što sam prošla i doživjela (bačena na livadu u jednom selu).
Moji spasioci su odlučili drugačije, podarili mi novi život…..
Živim u Zemlji pasa, njih koji su manje-više proživjeli isto što i ja…..
A ima nas toliko puno (neznam da brojim ) da postaje tijesno i bučno…posebno kad je vrijeme ručka ili kad gosti dođu na našu kapiju uh
Tad poželim da mi se desi jedan od onih dana (ne mora biti četvrtak ) da dodju neki dobri ljudi i kažu Vita ide sad u naš dom, gdje ima puno više tišine za bezbrižno dremuckanje i puno više českanja koje obožavam…..uffff
Dragi moji dobri ljudi!!! Izaberite jedan od tih dana da bude samo vaš, a onda će biti i samo moj….
Vaša Vita!!!”
Pouka: Budite dobri prema sebi i drugima, pronađite mir u sebi, pa ćete ga imati i na zemlji i na nebu.
Tekst napisala : Dina Delić
KOMENTARI