Plata zavisi od čina, ali i najmanja prelazi hiljadu maraka, radno vrijeme je osam sati. Rod mogu da biraju, ali mladih koji bi u vojnike u Doboju, ima tek na prste jedne ruke. Kristijan Marinković je među rijetkim koji takvu priliku za posao želi da propusti.
“Od 950 do hiljadu i po ovi malo slabiji, a majori i generali oko 2 i po do tri hiljade. To je stvarno super, ali meni je više želja da postanem vojnik, neko i nešto. Mene pare ne zanimaju”, kaže dvadesetogodišnji Kristijan Marinković.
Kristijan otkriva da mu je otac bio vojno lice, pa otuda želja. Među onima koje je privuklo predstavljanje zanimanja vojnika, uglavnom su bili njihovi potomci.
“Što je to za mene poziv odgovran, čovjek mora biti redovan, uredan, disciplinovan, karakteran, sve najbolje karakteristike”, razmišlja Aleksandar Jokić.
Onih koje bi najviše trebalo da privuče, nije bilo. Mlađi ili stariji, gledali su oružje, raspitivali se, uzimali brošure, ali mladih do 27 godina za koje je konkurs otvoren, nema.
A u vojsci ne spore, mora da se radi. Privilegija ima, ali i odricanja.
“Čovjek treba da se potpuno posveti pozivu, često se dešavaju situacije gdje nema radnog vremena, možete biti pozvani u svako doba dana i noći i odgovoriti obavezama koje se od vas očekuju”, rekao je Siniša Soknić, kapetan Oružanih snaga BiH.
Oni koji nose unoforme dodaju da budući vojnik mora da bude i kompletna ličnost, spremna na stalno usavršavanje. Priliku za to imaće pedesetak budućih oficira, koji prođu konkurs, koji je otvoren do 8. oktobra
KOMENTARI