Megan Lihi, nastavnik, školski savetnik, edukator i trener roditeljskih veština, sastavila je listu od pet stvari koje svakog roditelja mogu učiniti uspešnijim:
“Još od 1998. radim sa roditeljima kao nastavnik, školski savetnik, edukator i trener roditeljskih veština”, piše Megan Lihi za Vašington Post. “U dodiru sa stotinama roditelja, primetila sam da su neki roditelji uspešniji od drugih.”
Dobri roditelji, primećuje ona, dolaze iz svih društvnih slojeva i imaju najrazličitije životne priče. Neki su imali traumatično detinjstvo, a drugi imaju decu sa ozbiljnim fizičkim i psihičkim problemima. Ipak, uprkos svemu, oni uspevaju da stvore srećno porodično okruženje i da gaje životne vrednosti koje su sami odabrali.
Svi ovi dobri roditelji svojoj deci pružaju iste stvaru: sigurnost (emotivnu i fizičku), povezanost, granice i strpljenje. Nisu ni savršeni, niti uvek uspešni. Guraju dalje, čak i kad je situacija haotična ili kada se suoče sa greškama i strahovima. Nekad namah pokleknu, ali sutradan ustanu spremni da se ponovo uhvate u koštac sa izazovima.
Lihi je sastavila listu od pet stvari koje svakog roditelja mogu učiniti uspešnijim:
Negujte porodični sistem vrednosti
Danas je u svakom društvo toliko različitih pogleda na svet, običaja, religija i vrednosnih sistema da je tolika sloboda izbora vrlo opterećujuća za roditelje. Svako mora da donese sopstveni stav o veri, obrazovanju, puberteti, seksu, ljubavi, braku..
Međutim, to što postoji toliko izbora ne znači da možete da se spontano opredeljujete od prilike do prilike. Uspešni roditelji svesno biraju svoj sistem vrednosti, pričaju o svojim izborima i svakodnevno ih primenjuju. Oni znaju da ukoliko sami ne nametnu svojoj deci vrednosni sistem, nametnuće ga društvo, a to nije baš srećan ishod.
Brigu o sebi stavite među prioritete
Lihi kaže da je tokom karijere upoznala mnoge roditelje u teškim situacijama, od bolesti deteta ili supružnika do novčanih neprilika. Ono što je bilo zajedničkom svim uspešnim roditeljima jeste da nisu zapadali u samosažaljenje, već su istrajali u nadi zahvaljujući samopoštovanju.
Prava briga o sebi ne znači odlazak na kozmetički tretman već svest o svojim željama i ciljevima. Bez kompasa, čovek živi od trenutka do trenutka, puštajući da ga događaji bacakaju tamo-amo. To dovodi do osećanja ozlojeđenosti i ljutnje prema partneru i deci. Ne volite svoj posao, ne volite ni svoj dom. budućnost vam deluje crno i oprhvani ste umorom.
Kada vam je teško, progutajte ponos i zamolite svoje bližnje za pomoć. Izborite se za malo svežeg vazduha kako biste prodisali. Uzmite odmor ili odredite vreme samo za sebe ili odvojite deo porodičnog budžeta za pohađanje nekog kursa. Kada su potrebe roditelja zadovoljene, kada se oseća ostvarenim, onda se sa više energije i smirenosti vraća porodičnim obavezama.
Stvorite jake ali odmerene granice i rutine
Uspešan roditelj zna da što je dete mlađe, to mu je više granica i rutina potrebno. Bez obzira da li se radi o buđenju, obrocima, kupanju ili dremkama, malo dete se oseća sigurnim ako se stvari uvek odvijaju po istom rasporedu. Svakako, uvek treba da postoji doza fleksibilnosti unutar strukture. Granice nikad ne treba da suviše stiskaju dete, što može da dovede samo do otpora i sukoba.
Za dete je bolje da se sukobljava sa granicama a ne sa roditeljima. Kada vas pita “Zašto sada moram da radim domaći?”, mnogo je bolje reći “Zato što je sad vreme za to” nego “Zato što sam tako rekla.”
Kako dete raste, tako će granice i rutine biti povod za mnoge rasprave, ali je važno da ustrajete. Uprkos svom buntvnom stavu, tinejdžeri ne žle da njihovi roditelji ispuste uzde, već samo žele da se se i oni pitaju oko toga koliko uzde treba da budu zategnute.
Jake ali odmerene granice i rutine mogu gotovo sasvim eliminisati potrebu za kažnjavanjem, potkupljivanjem, pretnjama, nagradama, žalbama i vikanjem. Skoro sasvim.
Ne doživljavajte ponašanje svog deteta lično
Naravno da je nemoguće ne doživljavati lično ponašanje bića koje volite. Međutim, morate upotrebiti svu svoju zrelost da ne bi izgubili iz vida da su deca nezrela. Ona su jednostavno impulsivna, i ako suviše lično reagujete nećete moći da se distancirate i budete roditelj. Naravno, svako će izgubiti živce s vremena na vreme i to ne treba da vas obeshrabri. Zrelost vam donosi i svest o tome da je ljudski dati odušak svojim emocijama. A deca to rade često i ne baš na lep način. Na nama je da ih vodimo, zagrlimo kad treba, postavimo granice i učimo ih da izađu na kraj sa svojim emocijama. Previše suzdržavanja može samo da decu učin i ljutitom, agresivnom ili odveć zatvorenom.
Izdvajajte vreme za povezivanje kroz smeh i igru
Ne uzimajte sebe isuviše ozbiljno. Naučite da ostvarite bliskost sa decom kroz male gestove, šale i smeh. Nemojte podleći diktatu pametnih telefona i drugih ometača već svom detetu pružite punu pažnju.
Uspešan roditelj ne propušta nijedan zgodan trenutak – od vožnje, čitanja knjiga i odlaska u kupovinu do igranja video igrica.
Ne zaboravite da je ključ za razvoj deteta – igra. Ohrabrujte igranje i maštanje, i što je najvažnije, igrajte se i vi, jer ukoliko upadnete u vrtlog obaveza, zaboravićete ono što je u životu najvažnije. Uspešni roditelji igranje, smeh i blesavljenje doživljavaju kao obavezan deo dana. Učinite igru prioritetom i ne samo da ćete biti uspešan roditelj, veći uspešno ljudsko biće, zaključuje Lihi.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: detinjarije
KOMENTARI