Prva stvar, ali baš prva stvar, u životu skoro svakog Sanjanina, je jutarnja kafa. Sve je moglo da se preskoči, prvi čas, autobus, randevue, al’ kafa ne. Ako ne popiješ kafu čim se probudiš, sa tobom nešto nije u redu.
Bilo je onih čudnih, na čaju, a i onih na nektaru, al’ to je već druga priča. Kad sad idemo daleko u prošlost, bude se slike dolafa i zvuk zrnaca svježe kafe koji udaraju o zidove dolafa. Taj miris kafe je nešto posebno. Ja sam volio grickati pržena zrna kafe.
Ja mislim da nema većeg i značajnijeg rituala, od pijenja kafe. To je najvažnija sporedna stvar u životu. Kad nešto ugovaraš, ideš na kafu, kad hoćeš nekom nešto važno da kažeš, zoveš ga na kafu, kad si sjeban i ostavila te cura, opet sve počinje sa kafom. To ti je najbolji prijatelj. On te uvjek umiri i da ti šansu da razmisliš još jednom. Sjećam se jednom da mi je jedan frajer uradio nešto što mi nije sjelo. Bio sam na ivici da mu skrešem sve u lice i onda sam otišao u Bambi na kafu i prošlo me.
Jedina stvar koju ne možeš da odbiješ kad te neko zovne je kafa. Uz kafu se dogovaraju fešte, pričaju priče koje su se dogodile noć prije, uz kafu se kafendiše. Kafendisanje je posebna vrsta psihoterapije, gdje ne treba psiholog. Miris kafe, mala džezva i šolja, i to je to. A kad tu dodaš pogled na rijeku …Šta će ti bolje. Svi smo počinjali sa onom Turskom. Jaka brate, drmne te iz prve i odmah letiš.
Poslije, kako je naše društvo i grad napredovao, neko nam je uvalio onu ekspresušu sa mora. Nešto što curi iz automata i imaš samo jednu šolju da popiješ. Onda su počeli služiti neki šećer u kesicama. Ma sve naopako.Izgubio se onaj davni ritual vode, koja mora da provrije, pa dodavanje kafe i šećera, pa džezvice. Sve se nešto ubrzalo, kao da ćemo na autobus. Ja sam dugo “tukao” našu Tursku. Borio se koliko sam mogao, dok mi nije pukao čir.
Ali i dan danas, priznam samo kafu iz džezve, malu šolju i kocku šećera uz to. E ako još dobiješ rahatlokum, e onda je to vrhunac užitka.I sad, kad vas neko ponudi kafom i preskoči sve ovo što sam naveo, slobodno mu recite:Izvini, ja nisam odavle …
Braco Ivanić
KOMENTARI