Prisjećam se tako u ovim blagoslovljenim ramazanskim danima kada mi dođe jednom čovjek i u prozirnoj najlon kesici donese hrpu kovanica, sve od po 5 KM.
– Šta je i za šta ovo, pitam ga.
– To je iz moje i hanumine kasice, molim te pošalji onoj djevojci što studira, neki dan si je spominjao.
– Dobro, a otkud sve po 5, pitam ga u čudu.
– Eto, ja i hanuma se tako dogovorili, kad Allah dadne, pa se u džepu nađe “petak” mi ga ostavimo u jednu kasicu i kad se malo skupi, dadnemo negdje u sadaku.
– Allah kabul olsun da vam bude, prelijepa gesta zaista, a koliko je u kesici, da znam?
– Vjeruj da ne znam – koliko je ovaj put bilo nafake, toliko joj uplati. Nadam se da će joj dobro doći, ako Bog da.
– Smijem li objaviti ovu vašu lijepu gestu, pitam ga.
– Ni slučajno, dočeka!
— Razumio sam odmah njihove razloge i uvijek ih poštujem kod hajir-donatora. Zato i ova imena ostaju znana Onome radi Koga ovaj mladi bračni par i čini ovaj hajrat, redovno i koliko može.
Nama ostaje lijep ibret i ideja za činjenje dobra, posebno u ovim ramazanskim danima.
Redovno i koliko možemo – Allaha radi, jer Allah voli one koji dobro čine.
“Sadaka u Ramazanu je najbolja”, pa investirajmo u ovim danima, id sebe – za sebe…
KOMENTARI