Bio je 15. april 2017. kada je Senad Hadžifejzović u emisiji Centralni dnevnik iznio teške optužbe na račun civilne i vojne vlasti Republike BiH. „Pred kraj rata je više postala bošnjačka, muslimanska nego multietnička, nažalost. Strašna greška“, rekao je Hadžifejzović. Iako ne postoje stameni osnovi za ovakvu negativističku kvalifikaciju i prezentaciju činjenica, novinar ih je plasirao u eter. Možda bi se ovo smatralo običnom ekranizacijom priča sa šanka da se na dan smrti Alije Izetbegovića 19. oktobra 2018. u istoj emisiji Face TV-a nije pojavilo jedno čudno pitanje za telefonsku anketu. Ono pokazuje da Hadžifejzović svoju novinarsku slobodu zloupotrebljava i u javnosti potpiruje teze koje su oprečne činjenicama. Tako su gledatelji imali tri opcije za odgovor na pitanje ko je za njih bio Alija Izetbegović: a) pozitivna historijska ličnost, b) negativna historijska ličnost i c) još je rano za historijsku ocjenu.
Uvažavajući činjenice da je svako imao grešaka, pa tako i Alija Izetbegović – o kojima se može razgovarati, po čovjeku dostupnim mjerilima on je neupitno bio pozitivna historijska ličnost. Relativizacija postulata odbrane i sinonima za rađanje i opstanak BiH, što jeste Alija Izetbegović, prvorazredni je propagandni cilj neprijatelja BiH čiji rezultat treba da ima retroaktivni i prospektivni efekat. Zato čudi, i treba da bude predmet analiza, što se ovakvim pitalicama ona suptilno plasira u medijski prostor sa ove strane entitetske linije, tamo gdje mahom žive žrtve genocida i agresije.
KOMENTARI