Šta ste uradile za sebe danas, 8. marta?

Da, praznik je danas, sve u znaku žena i sitnih i krupnih znakova pažnje. Na praznik se, barem kod nas, slavi i praznuje. Tačnije, prazne se džepovi i novčanici, ulazi se u minus, putuje na rate i šta sve ne… Na kraju krajeva, toliko je toga što danas možete pokloniti ili dobiti na poklon. Šareni se grad od osmomartovskih đakonija.

Ali, kada ste posljednji put sebi poklonile nešto ili uradile nešto za sebe što ne dolazi nužno u šarenom papiru, sa crvenom mašnicom? Toliko mi pitanja navire. Kada ste se pokrenule i učinile nešto što vam niko drugi pokloniti ne može? Mogla bih ponuditi različite odgovore, ali vjerujem da svakoj ženi na pamet pada mnoštvo stvari koje iz dana u dan propušta uraditi.

Meni je praznik danas počeo porukom. Nije u pitanju čestitka. Isuviše je rano bilo da Viberom krenu kružiti poruke ženske solidarnosti. Poruka je stigla u vidu brojeva o pređenim kilometrima i minutama. Jedna žena je upravo danas odlučila da počne trčati. Nasmijala me njena nevjerica koliko je prešla za dato vrijeme i strah od toga šta je tek čeka. Oduševio me njen polet, jer nije sve ostalo na priči. Poranila je danas na praznik. Malo je trčala, malo hodala. Vjerovatno je iznenadila samu sebe i pola svoga komšiluka dok je pravila prve trkačke korake. Morala sam je nazvati i čestitati joj.

Možda se kasnije svečano obukla za posao, neku haljinu ili bluzu, kako je to nekad bio običaj. Možda će dobiti cvijeće i u sjajni papir umotan poklon. Ipak, njena najsjajnija čestitka danas je njena odluka da se pokrene i da proba ono što dugo želi. Uradila je nešto za sebe što joj niko pokloniti ne može.
Možda će joj to biti prvi i jedini pokušaj trčanja, ali on se desio danas, 8. marta, kada se svi prisjećamo šta sve današnji dan znači za položaj i prava žena. Samo jedan dan priče o ženama u cijeloj godini, a trčanje, koje nekome postane strast i ispunjenje, traje mnogo duže.

Danas, 8. marta, mogu vas zasuti pažnjom, pokloniti vam u firmi bon da potrošite u nekoj kozmetičkoj radnji ili, ako ništa drugo ne preostaje, skratiti vam radni dan. Koliko sve to vrijedi i traje, zna se. Meni je poklon došao u obliku jutarnje inspiracije jedne odvažne žene. Ono što svakoj ženi treba jeste da bude sama sebi važna, da se zauzme za sebe, svjesna da ne treba da čeka da ispunjenje njenih želja obavezno dođe od drugoga. Njeno zadovoljstvo i ispunjenje zavise prije svega od nje same, a s njima dolaze i njen osmijeh, položaj u društvu i možda jednog dana prava, kojih se svi sjetimo jednom godišnje. To bi trebalo da bude 8. mart, a svi ostali dani mogu doći u šarenom omotu.