Subota; 16.02.'19. Iskreno, ni sam ne znam kako da počnem ovaj tekst. A imam potrebu za njim. Ova godina nas nije nikako dobro krenula. U startu nazadujemo umjesto da napredujemo. Dragi vršnjaci, draga omladino ovo pišem iskuljivo za nas. Ustanem jutros poprilično rano, spremam se za posla.
U toj jutarnjoj monotoniji oko spremanja na posao oglašava mi se zvuk mobilnog telefona. Poruka. Malo mi bi čudno da mi neko tako rano piše. Pogledam u ekran, chat grupa “Điđi”, rođak iz amerike. U startu očekujem neku dobru staru pjesmu jer se tu najčešć častimo dobrom muzikom. Međutim ne. Stiđe mi informacija da je u našoj opštini (Ključu) ugašen još jedan mladi život.
Iskreno pade mi mrak na oči, otvaram link izvještaja o tome. Uzrok kobne i prerane smrti veoma poznat. Nazvana “ulični rulet”. U proteklih cca 20 dana ovo je u opštini Ključ treći mladi život koji je veoma rano ugašen. Malo prije toga se je desila nesreća gdje su živote izgubili momak i djevojka. Dvadeset i jedna i petnaest godina starosti. Sinoć, na našu žalost opet mladić od svoju dvadeset i jednu godinu.
Radi dan mi nije bas prosao ugodno. Jako puno sam razmisljao o tome. U mislima sam bio sa clanovima najblizih stradalih i ako se ne poznajemo. Kroz glavu mi je tutnjilo milion misli. Kako reci majkama da im vise nema djece? Kako objasniti braci i sestrama gdje su im rodeni? Kako obrisati teske suze ozaloscenih prijatelja, poznanika i rodaka? Draga omladino, dozovimo se pameti. Zivimo zivot. Ne dozvolote da trenuci zive nas. Zapitah se… Cemu sve to? Da li taj svoj neki bijes i adrenalin iskazujemo i prezentujemo kroz neadekvatnu voznju? Nije to nacin a ni rjesenje. Mnogo je drugih nacina za to. Kad cemo shvatit da alkohol i volan ne idu skupa? Hocemo li ikad?
Nek’ vam svaki put kad sjedate za volan bude na umu vasa majka. Djevojka, supruga. Djeca. Vasi prijatelji. Nek’ vam bude na umu da se njima morate opravdati zasto ste sami sebe oduzeli od njih.
Bez razloga. Iz cistog hira. Ne promisljenosti. Da li mozete? Uspijevate li naci rijeci opravdanja? Ja ne. Vecina nas to komentarise kao “sudbinu”. Omladino moja, daleko je to od sudbine. To je izazivanje sudbine. Nametanje. Jer svjesno krsimo zakone. Dozovimo se dok nas jos ima. Mozda ce vecina vas osuditi moje rijeci. Reci da pisem nebuloze. Ali meni je to nebitno. Jer ja, ja zivim svoj zivot a ne tude sne.
Za svaku svoju gresku krivim sebe. Ne druge. Stvari gledam sa realne tacke gledista. Nisam ni pesimista ni optimista. Cisti realista. Realno stanje je da se cestama BiH ne moze divljati. Uske ceste, masne, rupe na putu, uvale, bankine, kanjoni…
Realno stanje je da danasnja omladina ne živi za život, već za trenutak. Zbog toga i dolazimo do ovakvih kobnih ishoda. Obećajte sebi. Ne meni, ne drugim. Već sebi. Da će te biti svjesni. I da nećete gledati da ponavljate iste scene.
Živi život, ne trenutak.
Husein Hotić
#elFahlOdKrajine #Fannan #hHotic #HuseinHotic #KrajiskiVjetar
KOMENTARI