Gojaznost nije automatski i bolest. Ona je zapravo pozitivna stvar, kaže Ahim Peters s Univerziteta u Libeku, specijalista za mozak
Prema njegovoj teoriji, upravo je mozak razlog što je gojaznost dobra. Prema “teoriji sebičnog mozga”, taj organ je veliki egoista – zahtijeva ogroman dio energije samo za sebe, prenose Nezavisne.
Recimo, tokom ekstremnih gladovanja unutrašnji organi mogu da izgube i do 40 odsto težine – za to vrijeme mozak čak postaje jedan odsto teži. Ovaj organ usisava glukozu – 50 odsto od unesenih količina, a čak 90 odsto tokom stresnih situacija.
Kod debelih ljudi mozak navodno ne vuče dovoljno energije i konstantno šalje signale da je “gladan”. Gojazni ljudi dalje jedu, ali se energija manje troši, a više skladišti u vidu masnih naslaga. Time je, kako smatra Peters, gojaznost zdrava reakcija na stres, a debeli ljudi teško mogu da se odbrane od debljine.
Mršavi pacijenti: Još 1999. godine je nefrolog Edmund Louri s Univerziteta u San Francisku primijetio da mršaviji pacijenti na dijalizi kraće žive. Kada se medicina zainteresovala za fenomen, primijećeno je da debeli ljudi duže žive i nakon teških operacija, infarkta, sepse, moždanih udara, kao i da duže žive kada boluju od reume ili čak tumora. Pri tome, ne radi se tu o malo “popunjenim” osobama, nego i o onim s indeksom tjelesne težine od recimo 30 (85 kg na 170 cm visine), mada najveću otpornost prikazuju osobe s indeksom 27 (78 kg na 170 cm visine).
Kasnije su istražioci na masovnim uzorcima potvrdili teoriju – praćeno je npr. 27.000 Danaca ili 8.000 stanovnika Mauricijusa. Jedini uslov da gojaznost bude “zdrava” jeste da masne naslage budu raspoređene. Ukoliko se sve gomilaju oko struka, unutrašnji organi su pritisnuti i u tom slučaju je debljina zaista rizik (smatra se da je kod muškaraca rizičan obim struka već od 102 cm, a kod žena 88 cm).
Iako je empirijski potvrđeno da gojazni ljudi duže žive, ne postoji jedinstveni odgovor zašto je to tako. Ingrid Milhojzer s Univerziteta u Hamburgu kaže da je mogući razlog što gojazne osobe imaju veće rezerve. “Druga teorija je da holesterol može da veže toksične materije koje dospijevaju u organizam”, kaže Milhojzerova.
Negativnost dijeta: Peters ima drugačije objašnjenje. On i njegov partner Brus Mekiven, istraživač stresa iz Njujorka, vjeruju da povećani unos hrane nije samo reakcija nekih ljudi na stres nego i mogući lijek za stres. Posljedice gojaznosti, kao što su šećer u krvi ili artritis u koljenima, manje su opasne po život od permanentnog stresa kojem je izložen sve veći broj ljudi.
“Biti debeo je način preživljavanja u uslovima stalnog stresa. Dijete samo pogoršavaju stvari jer je izgladnjivanje još jedan uzrok stresa”, kaže Peters.
Ironije radi, veliki uzrok stresa u današnje vrijeme jeste upravo strah od debljine. To je, kako kaže Peter Navrot s Hajdelberškog univerziteta, nepotrebna fobija od gojaznosti. Kolika je ta fobija, pokazala je studija Univerziteta u Getingenu – ispitana je 1.001 osoba i ispostavilo se da čak 14 odsto njih, da ima moć odluke, ne bi zaposlilo debelog kandidata. Većina njih osuđuje gojazne ljude jer su navodno lijeni, neumjereni i slabog karaktera. U pitanju je zabluda – mršavim ljudima je jednako teško da se ugoje koliko je gojaznima teško da smršave. To je pokazao i eksperiment u jednom zatvoru u Vermontu 1967. godine: osuđenicima je obećano skraćenje kazne ukoliko povećaju masu tijela za četvrtinu. To je uspjelo samo rijetkima, iako su svi jeli do iznemoglosti. Zaključak koji daje Peters je jednostavan: ko loše spava, brine zbog novca ili je konstantno pod pritiskom – ne treba sebi još da prebacuje što ima koji kilogram više. Dobro će mu doći.
KOMENTARI