instant fap

Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjet će ga

Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjet će ga

Fakultet sam upisao relativno kasno. U oktobru 2005. A u novembru te godine napunio 22 godine. Razlog zdravlje i finansije. Nadao sam se da će bolest nekako popustiti sa vremenom, a nije. I nadao sam se da će se materijalno stanje popraviti, a nije.

Ali sam imao želju da učim. Plakao sam tih prvih dana života u internatu. To je bilo prvi put da sam van rodnog kraja, i sve je djelovalo novo. Moja mama dolazi da me obiđe, i kaže, sine, mi možemo nekako obezbijediti jedan mjesec da ostaneš tu, a ti se onda vrati.

A ja sam znao da ne može ni taj jedan mjesec, samo je to rekla da me utješi.Prolazilo vrijeme, trudio sam se, učio. I onda saznam muštuluk. Obezbijeđena stipendija. Plaćen internat. Ostajem na fakultetu

.Skoro pa trčim do pošte, do govornice, i zovem mamu, velim mama ostajem, našla se stipendija!Nisam uspio saznati ko su bili ti donatori.

Ali nisam ih zaboravio, da im Allah dadne svako dobro jer su bili sebeb da jedan mlad insan sanja snove.

Od druge godine fakulteta pa do kraja studija, stipendirao me je dr. Ferid Kugić, uz podršku Dubičanaca i dobrih ljudi iz okoline Stuttgarta. I ovim putem im se zahvaljujem i da samo kažem da nisam nikad zaboravio dobro koje su mi učinili.

Nedim Botić

KOMENTARI