Ovo nije scenario za novi holivudski “blokbaster”, ali bi itekako mogao da postane. Pročitajte priču o Rolfu Bantlu…
Rolf Bantl, u tom trenutku 71-godišnji navijači Bazela, inače težak alkoholičar po sopstvenom priznanju, doputovao je tok 24. avgusta 2004. godine u Milano na fudbalsku utakmicu.
Njegovim prijateljima i njemu trebalo je četiri sata kolima kroz švajcarske i italijanske alpe da se domognu “Grada mode”, gde je na “Đuzepe Meaci” trebalo da bude odigran revanš meč poslednje runde kvalifikacija za Ligu šampiona.
Sedam dana ranije, na “Jakobs parku”, Adrijano je doveo Inter u vođstvo u 19. minutu, a izjednačio je Benjamin Hugel u 25. i to je bio rezultat pred početak uzvratne utakmice.
Po običaju, Rolf i njegovi prijatelji “ubili su se od alkohola” i pre nego što je meč počeo, a onda su posmatrali kako “nerazuri” pune mrežu njihovih miljenika – 1:0 Adrijano u 1. minutu, 2:0 Dejan Stanković u 13, 3:1 Adrijano u 53. i 4:1 Alvaro Rekoba u 60. minutu.
U međuvremenu, u 49, Mile Sterjovski doneo je nadu Švajcarcima golom za 2:1, ali je samo izazvao nove udare moćnijeg rivala.
Kada je sudija odsvirao kraj i označio plasman Intera u Ligu šampiona, iz koje je ovaj klub eliminisan narednog proleća u četvrtfinalu posle čuvenog dvomeča sa gradskim rivalom Milanom, prekinutim u revanšu kada su “nerazuri” bili domaćini i izazvali sam prekid bakljama, Rolfov život promenio se zauvek.
Bazel – Inter 1:1 (1:1) /Hugel 25 – Adrijano 19/
Inter – Bazel 4:1 (2:0) /Adrijano 1, 53, Stanković 13, Rekoba 60 – Sterjovski 49/
Pronađen je, tj. Identifikovan tek 15. septembra ove godine, a proći će još nekoliko nedelja pre nego što će švajcarska javnost, a potom i evropska i svetska, saznati za sudbinu ovog vremešnog pijanca, koji je bedan život po predgrađima Bazela zamenio takođe životom lutalice, ali u daleko življem, gostoljubivijem i toplijem Milanu.
Za ovu priču verovatno ne bismo nikada čuli da se nedavno, sada već dekica Rolf, nije sapleo, pao i polomio kuk. Prevezen je u obližnju bolnicu i kako nije imao nikakav dokument kod sebe, a još manje italijansko zdravstveno osiguranje, u jednom trenutku rekao je da je Švajcarac, kako se zove i odakle je došao, pa je švajcarski konzulat u gradu saznao da je on, 11 godina kasnije, živ, zdrav i srećan stanovnik Milana.
Međutim, sve je počelo još na “Meaci”…
“Samo sam odjednom shvatio da se nalazim na pogrešnoj tribini i da sam odvojen od prijatelja”, ispričao je švajcarskom “Sontagu”.
“Nisam uspeo da ih pronađem, imao sam 20 evra u džepu, nisam imao telefon i shvatio sam da sam ostao sam, pa sam odlutao u centar Milana”.
Vremenom…
“Kada sam se osvrnuo oko sebe, shvatio sam šta se dogodilo i tu je već bilo ljudi koji su mi dali hranu i cigarete, a odjednom, jedan student ponudio mi je vreću za spavanje, koju sam prihvatio”.
Gospodin Bantl je, ispostaviće se, lutao ulicama Milana narednih 11 godina i, kako sam kaže, živeo život koji je želeo.
“Nisam imao ni rodbine, ni pravih prijatelja, bio sam poslat na rehabilitaciju od teške zavisnosti od alhokola, samo dan pre puta u Milano i, kada se sve već tako dogodilo, shvatio sam da nemam razloga da se vratim u Lofelfingen, kraj Bazela”.
“Jednostavno, nisam imao razloga da idem kući. Uživao sam u slobodi koja je bila preda mnom u Milanu”.
Rolf se zvanično vodio kao nestala osoba…
Međutim, sudbina je želela da se mnogo godina kasnije vrati tamo odakle je krenuo na fudbalsku utakmicu. Nakon što mu je noga zarasla, socijalni radnici obezbedili su mu smeštaj u jednom staračkom domu u Bazelu, gde ga je – posle 11 godina spavanja po haustorima i podrumima – sačekao topao krevet.
Kaže da mu nije bilo teško da se privikne na nove uslove života.
“Sviđa mi se ovde. Decenija lutanja je bila dovoljna, tako da se sada ovde osećam veoma dobro”.
Vodite računa da ne preterate sa alkoholom, kad krenete na sledeće gostovanje, naročito ako ste iz kategorije navijača-veterana.
buka
KOMENTARI