Kada se sve sada pogleda, stvarno sam prošao sve i svašta, ali i to je draž fudbala. Kao mali sam sanjao da budem neki igrač, ali sigurno nisam ni mogao sanjati da ću sve ovo napraviti u fudbalskoj karijeri. S obzirom na to da mi je put bio dosta dug i težak, jer sam fudbal počeo igrati u Sanskom Mostu, preponosan sam na sve postignuto. Uživam u svakom treningu, utakmici i svemu što fudbal sobom donosi.
Igranje za Reprezentaciju je nešto posebno i mislim da je to ispunjenje snova svakom igraču. Svako bi poželio priliku da igra za svoju državu. Pamtit ću uvijek 2. februar 2005., moj debi u Iranu, a uz taj datum tu je, naravno, i odlazak na Svjetsko prvenstvo. To je kruna moje karijere.
Edin i ja sad imamo, takoreći, familijarni odnos. Ponosni smo na to, jer je to došlo sasvim slučajno, zahvaljujući fudbalu. On je kum mom Edinu, a ja njihovoj Uni, tako da smo mi više od prijatelja. Naravno da nam se i supruge druže, te često posjećujemo jedni druge. U Splitu smo napravili nešto za naš gušt što bi se reklo i jako smo sretni zbog toga. Za Split i „Hajduk“ nas vežu lijepe uspomene, te koristimo svaki trenutak da odemo tamo.
KOMENTARI