Preskakanje doručka nije dobro za zdravlje, ali je vrlo opasno i za mozak jer utiče na smanjenje nivoa šećera u krvi tokom prepodnevnih sati. Kada se to događa konstantno i traje dugo, dolazi do nedostatka nutritijenata, što izaziva degeneraciju moždane mase
Preobilni obroci izazivaju promjene na moždanim arterijama što za posljedicu ima smanjenu mentalnu moć, odnosno sporije mentalne funkcije, što na duge staze trajno oštećuje mozak. Zbog toga ne možemo da se koncentrišemo na logičke zadatke ili na sklapanje pazli poslije preobilnog obroka.
Pušenje ne oštećuje samo pluća, već i dijelove mozga koji su zaduženi za pamćenje i koncentraciju. Istraživanja pokazuju da su pušači mnogo skloniji dementnim stanjima, posebno Alchajmerovoj bolesti.
Manjak sna ozbiljno oštećuje mozak, odnosno utiče na brže odumiranje moždanih ćelija.
Pokrivanje preko glave tokom noćnog sna jako je opasno za mozak ukoliko dugo traje. Na taj način smanjuje se dotok kiseonika, a pojačava koncentracija ugljen-dioksida, što jako loše utiče na mozak.
Rad ili učenje dok ste bolesni nije preporučljivo, jer u trenutku kada imunosistem nije jak i kada se tijelo bori sa bakterijom ili virusom, umno naprezanje višestruko šteti mozgu.
Pričanje “praznih” priča uošte ne prija mozgu, dok s druge strane smisleni razgovori ili pisanje poezije, proze ili eseja jako pozitivno utiču na njegove funkcije. Ali, “prazne priče”, besmisleni razgovori koji nas ne zanimaju ili se tiču oblasti koju uopšte ne poznajemo, usporavaju moždane funkcije i čine nas rasijanijima.
Osobe koje ne pričaju mnogo, odnosno slabo komuniciraju i okolina ih doživljava kao introvertne “ćutljivce” imaju mnogo veću šansu da im mozak oboli nego “brbljivci”.
KOMENTARI