Nismo se mi rastali u onaj jesnji suton na usamljenoj praznoj pruzi dok je žutjelo lišće na starom platanu. Ni kad smo se oborenih pogleda ovlaš poljubili. Ni kada smo pružili ruku, poželjeli sreću jedno drugom …
Rastali smo se još prvog dana znajući da to što radimo nije pošteno.
Kad sam rekao da te volim, a nisam te voleo.
Kad si rekla: Trebam te, a nisam ti trebao.
Ne rastaju se tijela, rastaju se duše.
Naše se nikad nisu ni sastale. Nije tu imalo ništa da se rastane.
Mojata Nura Bazdulj Hubijar)
KOMENTARI