Jedna kriza se pretvorila u drugu, vijesti su sustizale jedna drugu u takvom tempu da ih je bilo teško pratiti. Pritom su se tokom 2022. desile stvari koje mogu imati ogroman uticaj na to kako ćemo se ubuduće oblačiti, puniti telefone, putovati i trgovati.
Evropska unija se odlučuje za USB-C punjač
Evropski parlament je u oktobru usvojio zakon kojim se zahtijeva da svi pametni telefoni, tableti, e-čitači, slušalice, i kamere moraju biti kompatibilni sa USB Tipe-C portom počevši od 2024. Za laptop-računare zakon stupa na snagu 2026. To znači – jedan punjač za sve uređaje. Dani fioke prenatrpane raznim punjačima mogli bi zauvijek da prođu.
Nakon što napori Evropske unije da ubijede industriju da smisli sopstvene mjere, nisu urodili plodom, Brisel je uzeo stvari u svoje ruke. Evropska komisija kaže da će jedan punjač uštedjeti kupcima oko 250 miliona evra, pošto će se jedan punjač upotrebljavati za više uređaja. Kupci će moći da biraju da li će kupiti novi uređaj sa punjačem ili bez njega, a tako će se smanjiti elektronski otpad.
„Epl“ (Apple) ima najviše posla da postigne ovaj standard — i najglasnije se žalio. Neki kažu da će bežično punjenje ionako postati standard. Da li će 450 miliona potrošača u EU biti dovoljno da ubijede proizvođače da generalno uvedu USB-C ili će kompanije imati različite sisteme punjenja za EU i za ostale zemlje?
„Birkenštok“ kao luksuz
Nezgrapne sandale od plute i kože koje proizvodi „Birkenštok“ (Birkenstock) jesu udobne, ali da li su moderne? Pa, francuski konglomerat LVMH misli da jesu jer je kupio kontrolni udio u kompaniji 2021. A LVMH bi trebalo da zna šta je luksuz. Oni posjeduju „Luj Viton“, „Bulgari“ i „Dior“. Do sada nije bilo velikih promjena, a na mnogim mjestima još uvijek možete kupiti tu obuću u prodavnicama zdrave hrane. Kompanija nije započela neku od svojih uobičajenih atraktivnih marketinških kampanja kako bi sandale postale obavezna stvar.
Ako i dalje volite stare iznošene smeđe kožne sandale – sa čarapama ili bez njih – onda nema razloga za strah. One su još uvijek dostupne. A onaj par sandala koji je nosio osnivač „Epla“ Stiv Džobs nedavno je prodat na aukciji za preko 218.000 dolara (207.000 evra). Očekuje se poskupljenja za nove modele, ali ono neće biti znatno.
Presuda menadžerima „Teranosa“
Elizabet Holms je bila superzvijezda Silicijumske doline. Naslovnice časopisa, intervjui, pozivnica u Bijelu kuću. A sve zato što je njena kompanija „Teranos“ (Theranos), smislila tehnologiju za mali uređaj koji je mogao da izvrši više od hiljadu različitih dijagnostičkih testova koristeći samo jednu kap krvi.
Izgledalo je kao revolucionarno dostignuće. Investitori su uložili 945 miliona dolara. U jednom trenutku kompanija je imala knjigovodstvenu vrijednost od devet milijardi dolara. Ali – takav uređaj nije postojao. Kompanija je bila razotkrivena i propala je 2018. odnijevši sav uloženi novac sa sobom.
Početkom 2022. Holms je proglašena krivom po četiri tačke optužnice za prevaru i osuđena na 11 godina zatvora. U odvojenom suđenju, nekadašnji izvršni direktor kompanije, Rameš Balvani, proglašen je krivim po 12 tačaka optužnice za prevaru.
To je bio rijedak slučaj da je tehnološki izvršni direktor proglašen krivim za prevaru – i poslao je jasnu poruku kompanijama širom svijeta: budite oprezni šta obećavate investitorima. Ne obećavajte mjesec osim ako nemate nešto što mnogo liči na mjesec.
U oktobru je za prevaru osuđen i Trevor Milton, osnivač proizvođača električnih kamiona „Nikola“. A sada je osnivač FTKS-a Sem Bankman-Frid pod istragom nakon kolapsa njegove berze kriptovaluta. Ovaj povećani fokus na „krupne ribe” može ih učiniti poštenijima, novac investitora sigurnijim, a potrošače bolje zaštićenim.
Vaskrsli Erbas A380
Prevelik je, teško ga je napuniti putnicima. Troši previše skupog goriva. Erbas A380, najveći putnički avion u upotrebi, može da preveze 525 putnika. Preplavio je aerodrome i avio-kompanije. Kompanija „Emirejts“ (Emirates) kupila je skoro polovinu od 251 aviona. Druge velike avio-kompanije su kupile po nekoliko. Prodaja je bila spora. Neke avio-kompanije su se odrekle tih aviona u ranoj fazi.
Zatim su došla pandemijska ograničenja putovanja. Druge avio-kompanije su povukle narudžbine ili su skinule ove avione sa svojih linija. Suočen s takvim katastrofalnim razvojem, Erbas je krajem 2021. odlučio da zaustavi proizvodnju A380.
Nekoliko mjeseci prije toga, izvršni direktor „Lufthanze“ Karsten Špor zakleo se da su njegovi avioni A380 prizemljeni i da više nikada neće letjeti. Ali, stvari se mogu brzo promijeniti. Broj putnika se povećava, a „Boing“ zaostaje u isporuci svojih aviona 777.
Da bi se pratila potražnja za putovanjima, vaskrsnuo je A380. Sedam kompanija trenutno leti svojim modelom A380. „Lufthanza“ upravo izvlači 4-5 aviona tog tipa iz dubokog skladišta. Prije samo nekoliko mjeseci na to se niko ne bi kladio. Nikad ne reci nikad.
Veliki napredak u slobodnoj trgovini
Nakon godina rasprave, tzv. „Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum” stabilno napreduje ka ratifikaciji. Poznat jednostavno kao CETA, sporazum o slobodnoj trgovini između Kanade i EU ukida skoro sve trgovinske namete. Zagovornici ističu uštedu poreza, jača prava intelektualne svojine, priznavanje profesionalnih vještina i lakoću premještanja radne snage između Kanade i Evropske unije.
Kanađani su ga potpisali sporazum 2016, Evropski parlament 2017. Od tada se primjenjuju mnogi dijelovi sporazuma. Ali, da bi on u potpunosti stupio na snagu, svaka država-članica EU mora da usvoji svaku pojedinačnu mjeru.
Njemačka, sa svojim strahom od nekvalitetne hlorisane hrane, pružala je snažan otpor. U decembru su stavili svoj potpis na to, što je bio korak više ka realizaciji. Možda će to ubijediti još neke zemlje da učine isto i puste da roba i usluge teku slobodnije i donesu prosperitet regionu.
KOMENTARI